Veliki susret gejming industrije i akademije: gejming iz perspektive nauke

U Akademiji umetnosti u Novom Sadu 9. i 10. decembra održana je druga internacionalna konferencija Studije video-igara, ovog puta sa temom Video-igre kao izazov za nauku – 50 godina gejming industrije. Prošlogodišnja konferencija bila je nacionalnog karaktera i imala je za cilj da ispita kolika je zainteresovanost istraživača u Srbiji za gejming. Već su se tada, međutim, odazvali mnogi naši ljudi sa inostranih univerziteta i instituta, pa je bilo i internacionalnog učešća. Ove godine stvar je, svakako, otišla za jedan pozamašan level gore.

Preko 50 apstrakata stiglo je iz raznih kutaka sveta, a neki izlagači su i svratili u Srbiju, i to čak iz Amerike, Švedske, Engleske, Italije, Turske i Hrvatske. Ostali su se priključili drugog dana, koji je u potpunosti bio onlajn i u kojem su svi učesnici bili stranci. Ova konferencija je i prošle godine bila sjajna prilika za umrežavanje, a sada je u internacionalnom izdanju ono bilo još značajnije. Meni je posebno drago bilo da se povežem sa kolegama koji su ove godine organizovali prvu konferenciju o video-igrama u Zadru, i koji ne planiraju da posustanu, te bi organizacija budućih skupova mogla da bude i regionalnog karaktera.

Kao i prošle godine, i ove su nam se obratila bitna imena iz sveta studija video-igara, ali ovoga puta uživo! Tema konferencije je u velikoj meri inspirisana izlaskom knjige Game Production Studies, koju su priredili Oli Stoama (Olli Sotamaa) i Jan Švelč (Jan Švelch), a koja je besplatno dostupna na OVOM linku. Upravo je Oli Sotama bio keynote govornik na konferenciji, a njegovo predavanje „Game Production Studies: Moving On“, kao i pozdravne govore i plenarna predavanja, možete poslušati ovde:

Predavanja kojima su mogli svi da prisustvuju (plenarna predavanja) bila su posebno zanimljiva. Atila Santner (Attila Szantner, „Gamers for Science: How to Change the World in Small Steps“) pokazao je kako igrači mogu da doprinesu građanskoj nauci igranjem mini-gejmova u igrama poput EVE Online i Borderlands 3. Ako nemate vremena da poslušate ovo sjajno predavanje, pogledajte bar trejler (ispod!) u čijem stvaranju je pomogla Majim Bjalik (Štreberi)!

Na drugom plenarnom predavanju („Strategic Foresight and Pathfinding Companies: How to anticipate and Adapt for the Future(s)“) Dražen Maravić, osnivač Centra za studije budućnosti, približio nam je vrlo apstraktnu oblast kakva su studije budućnosti kroz opipljivu analizu slučaja kompanije Nintendo. Ako vas zanima zašto će u 2030. godini prosečna starost top 500 kompanija na svetu biti svega 14,4 godine, znate gde da kliknete.

Glavni sadržaj konferencije svakako su izlaganja samih učesnika. Užasno je teško napraviti izbor onih koje ću istaći, pošto je zanimljivih tema bilo za izvoz. Pogledajte KNJIGU APSTRAKATA, pa ćete i sami shvatiti u kakvom sam trenutno problemu! Izlagači su otvorili sjajna pitanja, poput toga zašto volimo da rintamo u video-igrama (tzv. playbour), koje je mesto gejminga u psihoterapiji i kako su recenzije pozicioirane u medijskoj kulturi. Ja sam imala pune ruke posla pošto sam prijavila i samostalan i koautorski rad, te sam na jednoj sesiji izlagala o fenomenalnoj kritičkoj igri nastaloj u našoj gejming industriji (Golf Club: Wasteland, Demagog Studio), a u drugoj je kolega predstavio naše istraživanje o adaptaciji video-igara, čime smo pokazali kako su video-igre prvenstveno proizvod, ali i da mogu biti mnogo više od izvora zarade, jer imaju moć da suštinski definišu kulturu našeg vremena.

Drugi dan nije kaskao za prvim po kvalitetu izlaganja, a dve sesije kao da su na dva načina istakle odnos između video-igara i nauke. U prvoj su mnoga izlaganja demonstrirala humanistički pristup, te su igre poput Death Stranding i Shadow of the Colosus analizirane iz perspektive humanističkih alata kakvi su ekokritika i studije egzila. Na drugoj je veza video-igara sa naukom istaknuta kroz eksperiment, pa je SAE institut (Srbija, Italija) demonstrirao svoj sjajan projekat, u kojem deca i pre nego što nauče da čitaju i pišu, kroz igre pokazuju znake disleksije, što može biti ogroman faktor u prilagođavanju školovanja njihovim potrebama.

SGA je takođe imao bitnu ulogu na ovogodišnjoj konferenciji, jer je vodio zatvoreni okrugli sto pod nazivom „Perspektive i izazovi edukacije u oblasti gejminga u Srbiji,“ na kom su se okupili akademskih i neformalni predstavnici programa za gejming obrazovanje u našoj zemlji, kao i mnogobrojne kompanije. Ovo je bio prvi susret ovakvog tipa, a ideja je da se oni uredove, te da se već na sledećem napravi matchmaking između obrazovnih institucija i kompanija, pa da ove dve sfere zajedničkim snagama izađu u susret novim generacijama zainteresovanim za stvaranje video-igara i pomognu im da u taj svet uđu uz svestranu i umreženu podršku.

Eto, probala sam ovo da sažmem, iako ima još milion stvari koje bih pomenula zato što je poseta ovoj konferenciji, sada već tradicionalno, krajnje inspirativna i daje vetar u leđa. Ponovo se pričalo o tome kako bi bilo sjajno da se pokrene naučni časopis u vezi sa gejmingom, da se osnuje institut i da se obezbedi platforma za teoriju i kritiku video-igara. Polako, ali sigurno, skuplja se broj ljudi koji je spreman da se upusti u ove poduhvate, pa će se možda uskoro preći sa reči na dela. O svemu ovome, svakako, ne bi moglo ni da se sanja bez Manojla Maravića, koji se nalazi na čelu odbora ove konferencije i koji je pionirski započeo čitavu priču kod nas. Zato želim da mu se zahvalim u ime svih nas koji smo dobili prostor u okviru kog možemo da delimo ideje i planiramo dalji razvoj srpske akademske gejming zajednice.

Konferenciju je organizovala Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Filološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Asocijacijom industrije video-igara Srbije (SGA). SGA se priključio organizaciji konferencije kroz program superklastera Creative Tech Serbia, čiji pilot je podržan od strane projekta Srbija inovira, koji sprovodi ICT Hub iz Beograda, uz podršku USAID.

Zbornik radova možete očekivati dogodine, a mi već željno iščekujemo sledeću konferenciju!