Saznaj od dobitnika Creative Europe MEDIA granta šta je potrebno za uspešnu aplikaciju

Kada kažemo da sa Sašom možeš popričati, ne mislimo to figurativno: Regional Cooperation Council (RCC) organizuje 5. novembra od 14.00 do 15.00 časova LevelUp onlajn sesiju, na kojoj će Saša podeliti iskustvo iz prve ruke. Ako te ovo zanima, potrebno je da se registruješ na ovom linku.

SGA prepoznaje koliko je ovaj success story važan za zajednicu, zbog čega je Saša bio govornik na našem prošlom mitapu. Želimo, međutim, da to što on ima da podeli čuju i oni koji nisu mogli da nam se pridruže i Nišu, te smo razgovor sa Sašom i zabeležili.

SGA: Šta je Entropic Island imao iza sebe i u kojoj fazi je bila Sova u trenutku kad ste konkurisali za Creative Europe MEDIA grant?

Saša: Mi se kao tim jako dugo poznajemo i imamo dugu istoriju raznoraznih započetih projekata i nezavršenih igara. Ali u trenutku prijave za grant izdali smo samo jednu igru – minijaturni roguelike arena brawler, Lawbringer, i to nepunih mesec dana pre roka za konkurs!

Sova je tada bila samo koncept, ali imali smo prilično čvrstu ideju kako hoćemo da na kraju izgleda. Skoro sam ponovo čitao naš proposal i upalo mi je u oko to da je veliki deo high level dizajna već tad bio zacementiran i u tom obliku i ušao u igru.

SGA: Da li ste se prijavljivali na druge fondove ranije? Koliko vam je generalno administrativna (da ne kažemo birokratska) strana čitave priče bila poznata i da li ste imali pomoć u ovom pogledu?

Saša: Ovo nam je bila prva prijava i sve nam je bilo strano i nepoznato. Creative Europe portal nije baš najintuitivniji i dosta toga je vaguely definisano i sklono (mis)interpretaciji.

Aaaali, naš tadašnji PM je imao iskustva u prijavama za grantove iz drugih sfera, pa nam je puno pomogao da navigiramo admin deo i, još važnije, pronađemo formu i jezik koji odgovaraju konkursu.

Takođe, ogromnu pomoć smo dobili od srpskog Deska Kreativne Evrope – pogotovo u tumačenju birokratske arkane i pravila konkursa.

SGA: Ovaj konkurs je sada već (ne)čuven po tome što poseban akcenat stavlja na inkluzivnost i ekološku održivost. Kako ste pristupili ovim segmentima u aplikaciji?

Saša: Nismo bili sjajni. 🙂

Naš protagonista je devojka i imamo cast raznolikih likova različitih rasa, religijskih i kulturnih pozadina. Bavimo se temama identiteta, religije, transformacije i mešanja kulture i istorije – što sve na neki način kači evropsku agendu. Inkluzivnost, takođe, podrazumeva accessibility, što je već nešto na šta smo mogli da damo konkretniji odgovor.

S druge strane, mi dolazimo iz prilično homogene sredine, pa kao tim nemamo puno šta tu da ponudimo.

Što se tiče ekologije, tu smo probali (možda malo nezgrapno) da napravimo paralelu između dva sveta. Sovin svet se menja i gradi pod uticajem ideologije i podsvesnog konsenzusa ljudi koji u njemu žive – narativ bukvalno postaje stvarnost. Probali smo da to povežemo sa stanjem u stvarnom svetu, gde smo još uvek prilično podeljeni u pristupu očuvanju planete – i to ne uvek iz razloga koji imaju veze s naukom.

SGA: Tehnološka zasnovanost projekta i inovacije u ovom pogledu isto su izuzetno važne. Imaš li savet kako pristupiti ovom segmentu prijave?

Saša: Mi nismo baš znali šta se od nas očekuje ovde, pa smo rešili da damo što više detalja vezanih za tehničku implementaciju i dizajn – i mislim da je to dobro prihvaćeno.

Mislim da ovde ne postoji silver bullet – sve je važno. Komisija pokušava da oceni da li tvoj tim ima ekspertizu i kapacitet da iznese projekat do kraja. Najbolji način da ih ubediš u to jeste da im daš realističan, promišljen plan koji pokriva svaki aspekt razvoja. Naravno, stvari se menjaju u toku developmenta, ali trebalo bi da imaš solidnu sliku šta praviš i kako.

SGA: Šta misliš da je važnije za ovaj konkurs – kvalitet, tj. originalnost predloženog projekta ili njegova relevantnost za tržište?

Saša: Mislim da je jedna od ideja iza granta da se da šansa igrama koje imaju nešto novo da ponude, čak i ako to nije nužno komercijalna sigurica. Tako da mislim da je ovo dobro mesto za originalne i pomalo eksperimentalne naslove.

S druge strane, igra treba da ima potencijal da dopre do ljudi i bude zanimljiva internacionalnoj publici. Ali glavno pitanje, po mom mišljenju, jeste zašto ova igra treba da postoji i da li će svet da bude siromašnije mesto ako ona ne ugleda svetlost dana.

SGA: Pošto je u pitanju prilično ozbiljna dokumentacija, koliko vremena vam je trebalo da napišete prijavu? Postoje li kakvi rizici koje sa sobom nosi ovaj poduhvat?

Saša: Trebalo nam je oko tri nedelje prilično tvrdog posla. Iz ove perspektive, mislim da nam je realno bilo potrebno više i da smo napravili neke greške u brzini.

Ovo je velika investicija vremena, ali, po mom mišljenju, apsolutno vredi da se proba – pod uslovom da imaš čvrstu ideju šta praviš i da se uklapa u okvire granta. Čak i ako ne prođeš, komisija je u obavezi da ti da detaljan fidbek i bićeš bolji naredni put.

Što rizika tiče – tim je u obavezi da napravi ono što je napisano u prijavi. Niko ne može da garantuje komercijalni uspeh igre, ali moraš da garantuješ da možeš da izvedeš projekat do kraja. Ako uzmeš novac i nemaš šta da ponudiš kao rezultat, Creative Europe može da ti ne isplati celu sumu – ili čak traži povraćaj dela sredstava!

Budi realističan/-a i dobro planiraj projekat!

SGA: Kakav fidbek ste dobili na aplikaciju?

Saša: Pohvalili su naš setting i teme kojima se bavimo, kao i način na koji integrišemo priču i gejmplej, pogotovo u roguelike žanru, gde to nije baš česta stvar. S druge strane, radnja u tom trenutku nije bila preterano inovativna i razrađena.

Ocenili su da dobro razumemo mehanike, specifičnosti žanra i probleme tehničke implementacije. Da kombinacija gejmpleja i priče deluje sveže i pravi jedinstveno iskustvo, iako individualne mehanike nisu same po sebi inovativne. Pohvalili su naš pristup artu i zvuku.

Nisu bili oduševljeni našim marketinškim planom. Iako smo dobili neke poene na inkluzivnost i ekologiju, nismo baš dali mnogo ubedljive odgovore.

SGA: Koliko je ovaj fond administrativno zahtevan nakon što ste proslavili dobijanje novca?

Saša: Prava birokratija kreće tek kad dobiješ grant. Usaglasiti zahteve EU sa srpskim administrativnim aparatom je… vijugav put. Ali sve to ne padne toliko teško kad znaš da te čeka ugovor i pozamašna svota novca na kraju procesa.

Nakon toga, ceo projekat je iznenađujuće hands-off. Imali smo ukupno dva razgovora sa grant oficirom za sve ovo vreme. Jednom kad krene projekat, pa sve do samog kraja, ne postoje nikakve administrativne obaveze. Ovo je bilo drugačije ranije, ali mislim da su ukapirali da je najbolje da puste kreativce da rade svoj posao. Gejm dev je već dovoljno komplikovan i bez administravnog overhead-a. 🙂

Na kraju, postoji završni izveštaj i pozamašna dokumentacija oko zatvaranja projekta, ali ništa preterano bolno – pogotovo ako je tim uredno dokumentovao svoj razvojni put.

SGA: Hvala ti, Saša, puno na ovome! Verujemo da će mnogim indi timovima značiti ovaj tip informacija iz prve ruke.