Evo kako da novac od igre na platformama stigne do tebe uz što manje troškova (part 1)

Slične dileme, pitanja i razmatranja se javljaju i kod osoba koje se bave razvojem igara i koje očekuju prihode od svojih igara u bliskoj budućnosti, te sada razmatraju koji poslovni oblik je najbolji.

U ovom kontekstu, poslovni oblik koji je najbolji po pravilu podrazumeva onaj oblik u kojem će što manje prihoda od igre ići na poreze i doprinose. Kako bi što više prihoda preostalo, postavlja se pitanje „Koji oblik je najbolji?”. Ovde bih, takođe, rekao da je jedini zaista pravilan odgovor na to pitanje, opet: „Zavisi.”. Čak i u našem poreskom sistemu, koji je relativno jednostavan, postoji više opcija koje mogu biti izuzetno isplative u nekim okolnostima, a potpuno neuslovne u drugim.

Shodno tome, cilj današnjeg bloga jeste da predstavi nekoliko opcija, tj. oblika poslovanja i sa njima povezanog poreskog opterećenja, kako bi osobe koje se bave razvojem igara mogle da donesu informisanu odluku. Pošto je ova tema solidno obimna, podelićemo je na dva dela, pa ćemo danas obraditi dva oblika koja su pogodna za potpune početnike u poslovanju, koji ne očekuju značajne prihode, a u sledećem blogu ćemo dalje proširiti analizu na komplikovanije slučajeve i veće obime poslovanja i prihoda.

Pre ulaženja u pojedinačne opcije, u nastavku su pretpostavke kojima ćemo se voditi u ovom blogu.

1. Osobu koja se bavi razvojem video-igara ćemo zvati Saša.
2. Nećemo razmatrati sive ili potpuno crne, tj. protivzakonite opcije.
3. Saša je poreski rezident Srbije, gde provodi više od 183 dana u jednoj godini, ima ličnu kartu i registrovano prebivalište u Srbiji.
4. Saša ostvaruje prihode iz inostranstva od svoje igre, npr. preko Steam-a, App prodavnica, itd, a nema drugih izvora prihoda.
5. Saša, barem za sada, nema članove tima (u formalnom smislu) koje plaća, ne plaća eksterne saradnike, softverske licence i sl, ili, ako plaća, ne plaća ih u značajnom iznosu.
6. Saša nije u radnom odnosu u Srbiji, nema preduzetničku radnju niti d.o.o.
7. Saša želi da dobija prihode od svoje igre na račun u Srbiji.

Cilj nam je da sav prihod koji se ostvari dovede do Saše uz što manje odliva u vidu poreza i doprinosa (koje ćemo skupa zvati dažbine, zarad sažetosti i zato što je ta reč sjajna), ali i drugih obaveznih troškova, ukoliko postoje.

Nivo dažbina ćemo posmatrati kao efektivnu poresku stopu (effective tax rate, ETR) u odnosu na neto iznos. Na primer, ETR od 30% podrazumeva da dažbine iznose 30% od neto iznosa, te da ako Saša želi da dobije 1 000 EUR na račun, mora da primi 1 300 EUR prihoda.

Razmatraćemo nivoe prihoda ispod praga za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana, prevashodno u cilju ograničavanja obima ove analize na nešto što je relativno sažeto. Iz istog razloga nećemo uzimati u obzir eventualne poreze koji mogu nastati u inostranstvu, kao što je npr. US withholding tax.

Oporezivanje kao frilenser je najnoviji oblik, uveden u srpski poreski sistem 2023. godine, i on je predviđen za fizička lica bez registrovane firme, preduzetničke radnje i sl, a koji ostvaruju povremene ili redovne prihode od svog rada (u najširem smislu) od jednog ili više isplatioca koji nisu domaća pravna lica.

Da ne idemo preširoko u analizu ovog oblika, za sada je dovoljno reći da Saša upada u ovu definiciju, jer nema firmu i ostvaruje prihode iz inostranstva od svog rada, konkretno od svoje igre. Ako Saša odabere ovu opciju, porez će plaćati na svaka tri meseca (kvartalno), prijavljujući sve prihode koji su mu legli na račun, i to u roku od 30 dana od isteka kvartala.

U okviru ove opcije postoje dva različita modela, koja se razlikuju u nekoliko ključnih elemenata koje nećemo detaljno razmatrati odvojeno, već samo kroz krajnje efekte, koji izgledaju ovako:

Model 1, dakle, ima prednost kod nižih iznosa prihoda, ali kad prihodi krenu da rastu, Model 2 ima očiglednu prednost. Ono što je dobro jeste to što ovaj oblik omogućava da se bira model za svaki kvartal, te Saša može u jednom kvartalu da odabere Model 1, kad su prihodi niži, a kad se prihodi povećaju, može da odabere Model 2.

Predstavljeni obračun bi bio nešto drugačiji da je Saša već u radnom odnosu u Srbiji (npr. radi u jednoj firmi, a razvija igru u slobodno vreme), jer bi se u tom slučaju u oba predstavljena modela plaćalo nešto manje dažbina, konkretno bez doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ovo bi dovelo do toga da u okviru Modela 1 niži iznosi prihoda, zapravo, budu potpuno neoporezivi!

Takođe, treba istaći da kada govorimo o primanjima fizičkih lica, ETR od 20 / 30% je i dalje značajno bolja od ETR koja se primenjuje na većinu zarada, tj. primanja iz radnog odnosa, gde je ETR oko 60% u proseku.

Kada govorimo o oporezivanju preduzetnika, ono je manje-više poznato u praksi, pri čemu ćemo i kod njega govoriti o dva modela: o tzv. paušalcu i o knjigašu. Ugrubo govoreći, glavna razlika između ova dva modela jeste sledeća.

Paušalac plaća mesečno dažbine u fiksnom iznosu koji ne zavisi od stvarnog prihoda (ni od stvarnih troškova), već od delatnosti koju obavlja (prema registrovanoj šifri delatnosti) i mesta gde je obavlja. Delatnosti za koje država smatra da su unosne podležu većim dažbinama, a isto važi i za veće gradove i opštine.

Knjigaš plaća godišnji porez na profit, tj. dobit koju ostvari, kao razliku između prihoda i određenih vrsta troškova, što praktično znači da dažbine zavise i od prihoda i od rashoda.

Za potrebe ovog poređenja moraćemo da uvedemo još nekoliko pretpostavki, i to sledeće:

• Paušalac će da plaća mesečne dažbine od 320 evra, što bi trebalo da je prosek za većinu šifara delatnosti koje bi mogle ovde da se primenjuju, i za većinu većih gradova u Srbiji.
• Knjigaš će da bude tzv. knjigaš sa sopstvenom zaradom, što podrazumeva isplatu sopstvene minimalne zarade, suštinski plate, svakog meseca. Dažbine koje se plaćaju uz ovu zaradu će biti uzete u obzir za potrebe obračuna ETR. Postoji i vrsta knjigaša bez sopstvene zarade, ali oni podležu većim dažbinama, pa ih nećemo ovde analizirati.
• Knjigaš po pravilu mora da angažuje usluge knjigovođe da bi poslovao, pa je i taj obavezan trošak uključen u obračun na isti način kao i trošak dažbina, jer za ove potrebe ima istu prirodu (u pitanju je novac koji mora nekome da se plaća da bi se poslovalo).

Efekti ovih oblika oporezivanja izgledaju ovako:

Iz prethodnih tabela možemo da vidimo sledeće:

• Oba oblika su suštinski neodgovarajuća za manje iznose prihoda iz Primera 1: za paušalca zato što je iznos dažbina fiksiran i previsok, a za knjigaš jer ne uspeva da pokrije osnovne troškove knjigovođe i minimalne zarade. Primer 2 nije mnogo bolji, te su zbog niskih iznosa prihoda ETR i dalje više od onih koje smo mogli da vidimo kod frilensera.
• Kod Primera 3 već vidimo značajno poboljšanje u ETR, te dostižemo stope koje su značajno bolje od stopa ETR koje su primenljive na prosečne zarade (cca. 60%).
• U Primeru 4 ETR nastavljaju da padaju, te se sada paušalac izdvaja sa ubedljivo najboljom ETR od 11%, a čak i knjigaš omogućuje nešto bolju ETR nego u prethodnom primeru. Razlog za to leži u fiksiranom iznosu dažbina kod paušalca, koji se ne menja u skladu sa prihodom, te što je veći prihod, to će biti manji iznos dažbina u odnosu na njega, a posledično i niža ETR.
• Kod Primera 5 se situacija menja, jer smo sada došli do prihoda koji prelaze prag za paušalno oporezivanje, te paušalac ovde ispada iz poređenja. Međutim, ETR koja je primenljiva na knjigaša je sada još niža, budući da se taj prag ne primenjuje na knjigaša, i ona bi nastavila da pada do određenog iznosa u skladu sa rastom prihoda.

Kada pogledamo sada sve predstavljene tabele, možemo da zaključimo sledeće:

• Frilenser ima jasnu prednost kod nižih iznosa mesečnih prihoda, sve do okvirno 2 000 evra mesečno, a ovi iznosi, zapravo, nemaju nikakvog smisla kod paušalca i knjigaša. Frilenser, takođe, ne zahteva nikakvu prethodnu registraciju, ni odvojene bankovne račune i sl, već samo kvartalno prijavljivanje prihoda, koje uključuje i odabir jednog od dva moguća modela plaćanja dažbina za svaki kvartal.
• Od 2 000 evra naviše paušalac ima jasnu prednost, iako on podrazumeva „otvaranje” preduzetničke radnje, tj. formalnu registraciju kod Agencije za privredne registre, otvaranje novog računa u banci i sl. Međutim, paušalac ne zahteva druge troškove poslovanja, kao što je knjigovođa, a omogućava ubedljivo najbolju ETR sve do praga koji je primenljiv za paušalno oporezivanje (šest miliona RSD).
• Nakon probijanja praga za paušalno oporezivanje, knjigaš preuzima jasno vođstvo po visini ETR i suštinski održava to vođstvo kako dalje rastu prihodi, te podržava povećanje obima prihoda, tj. skalabilnost. Knjigaš zahteva manje-više isti postupak „otvaranja” kao i paušalac, ali je nešto složeniji za održavanje.

Tabela u nastavku sadrži pojednostavljen pregled najboljih oblika po visini prihoda.

U narednom blogu ćemo razmatrati koje prednosti nudi društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), naročito kada se uzmu u obzir drugi troškovi razvoja, kao što su licence za softverske alate, kontraktori, ali i troškovi drugih članova tima – zaposlenih.