Grupu naučnika čine četiri člana: tri doktora matematike, uža stručna oblast Algebra, i jedan doktor elektrotehnike i računarstva. Grupu je okupio prof. dr Zoran Pucanović. Studio takođe i finansira rad ove grupe i njenih istraživača. Članovi AI tima iz ovog studija učestvovali su u procesu određivanja teme sa kojom počinje istraživanje. Naučnici će raditi na ovom projektu 24 meseca.
U kakvoj su vezi linearna algebra i veštačka inteligencija?
Veštačka inteligencija objedinjuje više grana matematike i računarstva, ali u osnovi je to rad sa ogromnim količinama podataka, njihovo procesiranje i obrada. Podaci su prema potrebi organizovani kao vektori, matrice ili tenzori – a to su bazični pojmovi linearne algebre. Napredak u određenim delovima linearne algebre implicira napredak u veštačkoj inteligenciji.
Kako objašnjava Marko Jevremović, Lead Data Analyst iz Two Desperados studija: “Kad pomislimo na matematiku, pomislimo na apstraktne proračune u kojima je svaki korak precizno izveden. Broj pi je izračunat na 62.8 triliona decimalnih mesta. Međutim, naš mozak ne računa obim čaše na milionitu decimalu da bismo je uhvatili i popili gutljaj vode. Naš mozak i neuroni rade u domenu “otprilike” vrednosti. Isto tako veštački neuroni neuralnih mreža mogu da rade sasvim lepo u “otprilike” režimu, uopšte im ne treba milion decimala za rad. Današnji sistemi veštačke inteligencije rade sa velikim podacima, matrice su velike i svaki račun dugo traje. Naći način da uradite “otprilike” račun sa milion brojeva za vreme za koje se precizno uradi za hiljadu je velika stvar za neuralne mreže, jer se mogu napraviti veće i brže koje će raditi na običnim telefonima umesto na superkompjuterima.”
Kakvu primenu veštačka inteligencija ima u gejmingu?
Veštačka inteligencija je sastavni deo video igara od njihovog nastanka i pretežno se koristi za poboljšanje iskustva igrača. AI se često koristi u mehanizmima koji nisu odmah vidljivi korisniku, kao što je na primer rudarenje podataka. Međutim, igre su obezbedile okruženje za razvoj veštačke inteligencije sa potencijalnim primenama koje prevazilaze samu igru. Na primer, program za igranje šaha je među prvim ikada napisanim kompjuterskim programima.
Veštačka inteligencija bi mogla da se primeni na kreativne načine u industriji video igara, a jedna od tih primena obuhvata mehanizme pomoću kojih igrač stiče različita znanja. Naučna zajednica bi u tom pravcu mogla da da svoj doprinos kroz odabir atraktivnih tema za učenje i implementaciju AI u tom procesu.
Iz Two Desperados studija kažu da iniciranje ovakvog tipa saradnje između gejming industrije i naučne zajednice može da posluži kao primer daljem povezivanju sa domaćim istraživačima. Najavljuju i da će pratiti rad istraživačke grupe i objavljivati neke od njihovih zaključaka u mesecima koji dolaze.