Ulazak u gejming karijeru? Lakše nego što misliš!

Od detinjstva volim da igram video igre i pitao sam se kako bi to zapravo bilo da ih ja pravim. U to vreme sam mislio da je jedini način da pravim video igre da se preselim iz Srbije. Na sreću, nisam bio u pravu.

Bilo je mnogo prepreka na tom putu, skoro nikakvo obrazovanje o programiranju u osnovnoj školi i ni jedan predmet o gejm developmentu na fakultetu. Zato studenti nisu ni imali ispravnu sliku o tome šta znači praviti igre, i generalan stav studenata je da to nije pravo programiranje. Istina je sasvim drugačija. Razvijanje video igara je izuzetno zanimljiv i dinamičan posao sa puno prilika za profesionalni razvoj u mnogim drugim podoblastima. Kompanije i država bi trebalo još više da se aktiviraju u edukaciji mladih ljudi o tome šta je zapravo gejm development i kako da započnu karijeru.

Dok sam studirao nisam zapravo znao ništa o gejming kompanijama u Nišu. Na jednom lokalnom sajmu zapošljavanja imao sam priliku da se upoznam sa ljudima iz Webelinxa. Video sam to kao priliku da uđem u svet gejm deva i – uz pomoć prakse u Webelinxu – baš to se i desilo. Naučio sam šta je zapravo razvoj igara i još mnogo toga… Započeti karijeru u Nišu ipak nije bilo tako teško. Isprva, video sam Webelinx kao priliku da unapredim svoju karijeru i omogućim sebi da se zaposlim u nekoj velikoj svetskoj kompaniji, nekoj za koju smo svi čuli. Nakon nekog vremena, shvatio sam da su kompanijski ciljevi isti kao moji, i evo me, pet godina kasnije, još uvek u Webelinxu. Sve mi je bilo ispred nosa, u mom rodnom gradu.

Nisam mogao ni da zamislim da ću raditi na velikom, ambicioznom projektu sa velikim timom ovde u Nišu. Trenutno – vodim tim od sedam programera, što je vrlo zanimljiv zadatak u procesu razvoja igre. U kontaktu si sa svim procesima koji moraju da se dogode pre nego što igra može da se objavi, i vidiš kako različiti delovi moraju međusobno da se upletu ne bi li se to desilo. Tržište i tehnologije koje se neprekidno razvijaju (u roku od samo nekoliko nedelja!) iziskuju stalno unapređivanje projekta, što razvoj igre čini prilično izazovnim, ali i vrlo ispunjujućim.

Jedan od projekata na kojima sam radio (i na kom trenutno radim) je narativna mobilna igra. Svi smo čuli za Heavy Rain, Until Dawn, i serijal Walking Dead. Odvažiti se na rekreiranje tog žanra na mobilnim uređajima bio je zadatak pun izazova, ali ako radite timski, sve je moguće. Tako smo – kao tim – uspeli i napravili igru Love Story.

U razvoju igre svi su tu samo sa jednim ciljem – da prave video igre, a rezultat toga je jedinstvena pozitivna atmosfera unutar tima i kompanije. Imao sam puno sreće da na ovom putu budem okružen zaista talentovanim ljudima.

Mlađe generacije koje interesuje programiranje igara (ili ljudi koji bi voleli da promene branšu) imaju toliko mesta u Srbiji gde mogu da započnu karijeru. Srećan sam zbog toga jer Srbija ima blistavu budućnost uz toliko talenta.

Za većinu nas ovo nije posao, ovo je strast.