Sve što te je zanimalo u vezi sa gejming industrijom [PORESKE TEME]

Većina profesionalaca koji vode svoje gejming kompanije i studije u Srbiji, ili su deo gejming industrije kao pojedinci, bilo da su zaposleni ili u nekom drugom vidu poslovanja, susreću se sa različitim izazovima kada su u pitanju zakonski, poreski, administrativni, finansijski i drugi aspekti poslovanja. Posebno jer je gejming globalna industrija koja se u velikoj meri oslanja na naplate iz inostranstva ili visoko-tehnološke alate za pristup tržištu i potrošačima.

Iz ovog razloga, SGA organizuje informativne Ask Me Anything sesije sa vodećim stručnjacima iz ovih oblasti, kako bismo razjasnili neke od najčešćih nedoumica u vezi sa poslovanjem.

Na vaša pitanja o poreskim temama odgovarali su članovi Deloitte tima u Srbiji, a u ovom tekstu vam donosimo neke od odgovora. Celokupnu sesiju sa opširnijim odgovorima pogledajte na našem YouTube kanalu.

Kako se plaća internet marketing i influenseri, i kako se pravdaju ti troškovi?

Ovo je deo šire teme specifičnih rashoda. Prvo pitanje je da li govorimo o domaćem ili međunarodnom plaćanju. Ako je domaće lice, gledamo da li je pojedinac preduzetnik ili frilenser, na osnovu toga utvrđujemo koji je poreski tretman. Dakle, najvažnije je utvrditi status lica, ako je iz Srbije. Za strana fizička lica porez se plaća u Srbiji samo ako je osoba fizički u Srbiji. Ako nije, to treba dokazati i definisati u Ugovoru, potkrepiti fakturama. Kako objasniti poreskoj kontroli o čemu se tu radi u slučaju stranih influensera? Mora da postoji dokument koji opisuje angažman i tačno kako se koristi usluga. Toga će biti sve više i više, ali treba imati u vidu da je dokumentovanje usluga najrelevantnije. Treba izbeći situaciju gde je objašnjenje troškova: “To nam je neko za nešto.”

Koliko se često dešavaju poreske kontrole?

Ukoliko ne postoji DOO, to su izolovani slučajevi. Poreska uprava nema način da kontroliše ništa osim oblasti u kojima postoji visok stepen rizika. Kod većih pravnih lica, dolazi do kontrola, jednom u svakih par godina. Nekad češće, nekad ređe. Svaki deo poslovanja mora da se jasno opravda i objasni.

Poreske olakšice u poslovanju sa inostranstvom i dvostruko oporezivanje?

Glavno pitanje je da li postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Sa skoro svim zemljama Evropske unije imamo. Nemamo sa Amerikom i Australijom, za Japan stupa na snagu sledeće godine. Većina velikih jurisdikcija, sa izuzetkom Amerike, je na toj listi. To znači da većina isplata koje su učinjene prema pravnim licima u Americi podležu dodatnom oporezivanju u Srbiji. Naknade za usluge, autorske naknade, licence… Osim ovoga ne postoje neki posebni podsticaji za poslovanje, jer bi to bilo diskriminatorno.

Zašto da se registrujemo za PDV?

PDV registracijom se dobija mogućnost da na sve nabavke vezane za poslovanje odbijemo PDV. Nabavke su: telekomunikacione usluge, mobilni telefoni, oprema, računari, usluge knjigovođe, licence, sve kupovine vezane za poslovanje, režije i profesionalne usluge. Za fizička lica PDV je u okviru cene, uvek. Za pravna lica registrovana za PDV, on se odbija, odnosno refundira od države nakon plaćanja dobavljaču. Takođe, moramo da obračunavamo PDV na promet. Ali većina stvari u gejming industriji se obavlja u inostranstvu, pa nema obračuna izlaznog PDV-a. Dakle – većina nabavki mogu da se dobiju jeftinije, a nema opterećenja na izlazu. Za registraciju smo spremni, kao prosečan gejming studio, kada dobijemo dovoljno velik prihod, a povećane rashode. Potencijalna mana je što obveznik postaje vidljiviji na poreskom spektru, pa i poslovanje mora biti potpuno transparentno. Postoji veći rizik od poreske kontrole.

Šta je tačno udeo u firmi?

Suštinski, jedan deo vlasništva nad firmom. Meri se u procentima. Ako imam 1% udela imam sva prava kao vlasnik firme, ili su ona nekim pravilima ograničena. Imam pravo na dividendu, da se meni isplati deo dobiti i imam pravo da taj deo firme prodam. Ovo bi trebalo da bude sve učestalije u ovoj industriji. Ovo može da vredi mnogo više od plate i da bude odlična investicija.

Intelektualna svojina, poreske olakšice i deponovanje.

Srbija je uvela dva vrlo značajna poreska podsticaja za razvoj IP-a. Jedan se odnosi na period razvoja, takozvani R&D deduction, drugi se odnosi na eksploataciju. U prvom slučaju, svi troškovi koji su u vezi sa razvojem, u šta naravno spada rad na igri – troškovi tog razvoja se duplo priznaju za potrebe poreza. To je jako pogodno u periodu razvoja, pogotovo dok još nema prihoda. Kada lansiramo igru, imamo pravo da veliki deo prihoda od deponovanog IP-a, pod određenim pravilima, izuzmemo od oporezivanja. Ovo je na globalnom nivou jedna od najboljih olakšica. Ove podsticaje možemo da koristimo i zajedno.

Poreski kredit za ulaganje u (gejming) startape.

Ulagati može bilo koje pravno lice, u startap koji tek započinje poslovanje. Ulagač dobija kredit, odnosno može da umanji svoju poresku obavezu u određenom iznosu. Ideja je da se privuku investitori iz svih industrija. Nedostaju i dalje podsticaji za angel investitore, odnosno pojedince koji ulažu.

Kako finkcioniše oslobođenje od poreza i doprinosa na zarade osnivača?

Postoji oslobođenje za zaradu do 150.000 dinara za osnivače, za pravna društva koja se bave inovacionim delatnostima. Ne postoji konkretna definicija inovacionih delatnosti, ali je za gejming to jako lako dokazati. Fizičko lice mora biti prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje i mora da poseduje najmanje 5% akcija ili sopstvenih udela. Ovaj podsticaj se odnosi na privredno lice koje u potpunosti posluje u Srbiji.

Šire odgovore na sva ova pitanja, kao i zanimljivu diskusiju o nedavno aktuelnoj temi o oporezivanju frilensera pogledajte ovde: