Sve o prvoj konferenciji studija video-igara u Srbiji i zašto je ona važna

Akademija umetnosti u Novom Sadu prva je izborila mesto pod akademskim suncem za video-igre u Srbiji 2017. godine, pa nije neobično što je upravo ona glavni organizator prve nacionalne konferencije o video-igrama sa internacionalnim učešćem. Interesovanje za akademsko izučavanje gejminga od 2017. godine samo raste, te se od septembra nude i prvi master programi (Master 4.0) u vezi sa video-igrama, jednosemestralni kursevi koje organizuje Univerzitet umetnosti u Beogradu, a sledeće akademske godine i Fakultet dramskih umetnosti pokreće gejming smer.

Studijski programi koji postoje za sada u Srbiji primarno su fokusirani na razvoj video-igara, što je odgovor na rastuću gejming industriju u našoj zemlji, koja trenutno zapošljava više od 2100 ljudi. Ono što još uvek nedostaje jeste platforma za kritičko-teorijsko bavljenje video-igrama. Upravo to je konferencija Studije video-igara (SVI)– nova interdisciplinarna naučna oblast nastojala da nadomesti.

Naročito je važno to što su se učesnicima i gostima nakon pozdravnih govora dekana Akademije umetnosti Siniše Bokana i predsednika odbora konferencije Manojla Maravića digitalno obratili i pioniri studija video-igara – Frans Mejra (Frans Mäyrä) i Jesper Jul (Jesper Juul). Njihova predavanja naslovljena sa „Evolving Game Studies“ i „From Algorithms to Independence: A short History of the meaning of Video Games“ i pozdravne govore možete pogedati na ovom linku.

Ostatak konferencije predstavljalo je oko 40 izlaganja učesnika. Knjiga apstrakata na srpskom i engleskom jeziku dostupna je na ovde, a do kraja januara očekuje se izlazak zbornika radova. Afilijacije učesnika pokazuju da je zaista reč o interdisciplinarnoj oblasti: učesnici su dolazili sa filozofskih, filoloških, pravnih, medicinskih, poljoprivrednih, kao i fakulteta tehničkih, političkih i organizacionih nauka i dramske umetnosti, ali i sa mnogih drugih domaćih i stranih univerziteta i instituta. 

Izlaganja su podeljena u sesije nakon kojih su se vodile diskusije. Ako sam ikad imala želju da se kloniram, to je bilo tokom prvog dana konferencije kada je bilo moguće prisustvovati samo jednoj od četiri istovremene sesije. Zbog sopstvenog izlaganja moj izbor je bio izvršen unapred – u pitanju je bila sesija „Kultura“. Izlaganja su bila inspirativna i (ako to smem reći za jednu naučnu konferenciju) zabavna, a otvorena su i neka od gorućih pitanja, npr. da li se video-igre mogu smatrati umetnošću. Posebno mi je bilo drago da čujem izlaganje Biljane Mitrović, „Priroda u video-igrama“, znajući da time zavirem u prostor Mastera 4.0. Najzanimljivija stvar koju sam čula od Biljane došla je, zapravo, nakon njenog izlaganja, tokom Q&A segmenta, kada je rekla da je, po njenom mišljenju, najbolju ekranizaciju Dine moguće pronaći u Guild Wars-u. 

U neformalnim razgovorima u pauzama između sesija bilo je jasno da su svi jedva čekali priliku da na ovakav način razgovaraju o video-igrama, pa je tokom naredne sesije, „Kultura i naratologija“, moderator morao da prekida diskusije u Q&A segmentima. Na ovoj sesiji predstavljene su prvenstveno studije slučaja, među kojima su bili i neki od čuvenih serijala u svetu gejminga: The Witcher, Mass Effect i Borderlands. Meni je, kao nekome ko je završio studije književnosti, posebno bilo interesantno izlaganje Dunje Dušanić i Stefana Alidinija, „Storiplejing: narativna kompetencija u gejmingu“, u okviru kog je ideja o narativnoj kompetenciji ispitana na primeru RPG-a Disco Elysium.

Prvi dan konferecije zatvorio je programski direktor SGA Relja Bobić predavanjem koje je imalo za cilj da upozna prisutne sa ekosistemom srpske industrije video-igara. To je bio odličan spoj sa drugim danom konferencije, tokom kog su održana studentska izlaganja. U pitanju su pre svega studenti dizajna video-igara, koji su spona između akademske zainteresovanosti za ovu oblast i industrije. 

Drugog dana konferencije pored studentskih izlaganja predstavljeni su izveštaji sa sesija i održan je panel sa temom budućnosti studija video-igara. Na panelu je pre svega potegnuta tema validnosti predmeta ove nove oblasti, kao i njene metodologije. Zaključak je bio taj da je zbog multimedijalnog karaktera video-igara poželjno proučavati ih interdisciplinarno, ali i to da je izuzetno važno što se školuje nova generacija proučavalaca koja će gejmingu pristupiti kao sopstvenoj oblasti.

Uspešnost ove konferencije sigurno će otvoriti vrata novim i sličnim dešavanjima u Srbiji. Organizatori se nadaju da će naredna konferencija u potpunosti biti internacionalnog karaktera i da će se prikupljena interesovanja iskoristiti kao baza za pokretanje prvog naučnog časopisa o gejmingu u Srbiji. Zajednici izučavalaca video-igara svakako su udareni temelji. Zato – stay tuned! 🤓