Samo 30% poreza i 0% doprinosa za vaš game dev tim – uz najnovije poreske podsticaje

Od 1. marta su u primeni olakšice u vidu oslobođenja od plaćanja dela poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na zarade zaposlenih na istraživanju i razvoju (“novi podsticaj”), definisane Zakonom o porezu na dohodak građana (“ZPDG”). Naime, poslodavac je u mogućnosti da se oslobodi 70% poreza i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (“PIO”), srazmerno vremenu koji zaposleni provode na poslovima istraživanja i razvoja u odnosu na puno radno vreme.

Na primer, ukoliko zaposleni 50% svog radnog vremena u toku meseca provodi na poslovima istraživanja i razvoja, 50% njegove zarade će biti predmet olakšice – ukoliko ukupni porez na zaradu iznosi 20.000 RSD, on će biti umanjen za 7.000 RSD, dok se doprinosi za PIO neće plaćati na polovinu zarade.

Novi podsticaj za zarade se “oslanja” na podsticaje koji su za aktivnosti istraživanja i razvoja već tri godine prisutni u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (“ZPDPL”), a koji se odnose na dvostruko priznavanje troškova istraživanja i razvoja i izuzimanje dela prihoda od deponovanih autorskih dela u poreskom bilansu, pa su i osnovni uslovi za primenu isti. Ipak, novi podsticaj ima i svoje specifičnosti, kako je definisano ZPDG i Pravilnikom (Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje po osnovu zarada zaposlenih na istraživanju i razvoju) koji bliže uređuje primenu ovog podsticaja.

Uopšteno govoreći, podsticaj je namenjen obveznicima koji obavljaju aktivnosti razvoja (uključujući razvoj svih vrsta softvera/aplikacija). Da bi se projekat kvalifikovao za podsticaj, neophodno je da je obavljen na teritoriji Srbije, što se smatra ispunjenim ukoliko 90% zaposlenih angažovanih na razvoju obavlja svoje aktivnosti u Srbiji.

Treba naglasiti da se aktivnosti koje se odnose na uslužni razvoj (outsourcing) ne kvalifikuju za korišćenje podsticaja, odnosno, neophodan je uslov da intelektualna svojina koja nastaje kao rezultat razvoja ostaje vlasništvo obveznika, kojom on može slobodno raspolagati (licencirati, prodati, itd.).

Bitna razlika u odnosu na podsticaj za aktivnosti razvoja iz ZPDPL jeste uži obuhvat zaposlenih čije zarade mogu biti predmet novog podsticaja. Naime, novi podsticaj se može primeniti samo na zarade zaposlenih koji neposredno rade na razvoju (što Pravilnik definiše kao “…lice koje radi na sprovođenju projekta na način da je neposredno uključeno u identifikovanje i rešavanja odgovarajućih naučnih, procesnih ili tehničkih pitanja, problema ili zadataka povezanih sa konkretnim projektom…”). Sa druge strane, podsticaji iz ZPDPL su šire postavljeni, i mogu se primeniti i na zarade lica koji obavljaju nadzor nad projektom, ili aktivnosti podrške u vezi sa sprovođenjem projekta (odnosno, u poreskom bilansu mogu biti duplirani troškovi zarada i ovih lica, pored lica neposredno angažovanih na razvoju).

Pravilnik koji reguliše primenu novog podsticaja na detaljniji način propisuje sadržinu evidencija o radnom vremenu zaposlenih i njihovim primanjima, u odnosu na podzakonske akte koji uređuju primenu pomenutih podsticaja iz ZPDPL. Isto se odnosi i na dokumentaciju koju je potrebno pripremiti za primenu novih podsticaja, koja je ekstenzivnija.

Pored većeg obima zahtevane dokumentacije, većinu ovih dokumenata je potrebno pripremati prilikom svake isplate zarade (odnosno, za svaki mesec), pa novi podsticaj svakako predstavlja veće administrativno opterećenje za obveznika.

Međutim, potrebno je naglasiti da je moguće koristiti podsticaje za aktivnosti razvoja propisane ZPDG i ZPDPL istovremeno, što bi i rezultiralo u najvećim poreskim uštedama za obveznika (naročito imajući u vidu da primena ovih podsticaja nije vremenski ograničena, kao što je to slučaj sa nekim drugim trenutno postojećim poreskim podsticajima, npr. za zapošljavanje preduzetnika).

Naravno, ovo je pravo, ali ne i obaveza, odnosno, obveznik se može opredeliti za primenu samo jednog od podsticaja. Ipak, imajući u vidu da su obveznici koji već koriste podsticaje za aktivnosti istraživanja i razvoja iz ZPDPL u povoljnijoj poziciji, budući da dokumentacija koja je već pripremljena predstavlja osnovu za primenu novog podsticaja, istovremena primena je logična i preporučljiva kod najvećeg broja obveznika.