Evo kako da novac od igre na platformama stigne do tebe uz što manje troškova (part 2)

U prethodnom tekstu smo razmatrali poresko opterećenje koje se javlja kada sredstva od igre ostvare frilenser, preduzetnik – paušalac i preduzetnik – knjigaš, te ćemo u ovom tekstu detaljnije pregledati treći poslovni oblik koji se najčešće koristi u Srbiji, a to je društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno d.o.o.

Pre nego što uđemo u obračune i poređenja, bilo bi dobro da istaknemo glavnu razliku između tri oblika iz prethodnog teksta i d.o.o.-a. Za ovo nam je za sada dovoljno da postavimo samo jednu pretpostavku, a to je da ćemo osobu koja se bavi razvojem video-igara opet zvati Saša.

Prethodni tekst je obrađivao poslovne oblike u okviru kojih Saša posluje samostalno i za sebe, igru razvija za sebe, samostalno ubira prihode od igre i snosi sav rizik i odgovornost od tog poslovanja.

Sa druge strane, d.o.o. predstavlja pravno lice, odnosno subjekt koji je pravno gledano odvojen od osoba koje su ga osnovale – tj. Saše, a koji ima svoju imovinu, prihode i odgovornost. Dakle, u tom slučaju, d.o.o. je taj koji razvija igru, direktno ostvaruje prihode i snosi rizik.

Zašto je bitno ko razvija igru? Po pravilu, samo lice koje razvija igru ostvaruje od nje direktno prihode i može njom raspolagati, npr. davati licencu izdavaču ili je čak celu prodati.

Zašto je bitno ko ostvaruje prihode? Ako Saša ostvaruje prihode direktno, onda imamo samo jednu transakciju koja se oporezuje, a ako d.o.o. ostvaruje prihode, onda imamo dve, jer je i dalje cilj da prihodi stignu do Saše.

Što je bitno ko snosi rizik i odgovara za isti? U slučaju tužbi, neplaćenih dugova, obaveza i sličnih problema u poslovanju, ako Saša posluje samostalno, tako će i odgovarati, dok ako posluje kroz d.o.o., po pravilu za sve odgovara d.o.o., a Saša samo do one vrednosti koja je uložena u d.o.o. prilikom osnivanja (što po pravilu znači minimalno).

Grafik u nastavku predstavlja na pojednostavljen način ove razlike.

Na prvi pogled deluje da d.o.o. većinski samo komplikuje celu strukturu, a i uvodi dodatan nivo oporezivanja. U velikom broju slučajeva će ovo biti i precizna ocena, te d.o.o. zaista samo komplikuje stvari. Međutim, ograničenje odgovornosti koje d.o.o. obezbeđuje je velika stvar, jer suštinski stvara zid između Saše i raznih potencijalnih problema koji mogu da nastanu u poslovanju. Bez d.o.o.-a Saša može da dođe u situaciju da celom svojom ličnom imovinom (npr. stanom, kolima) odgovara u slučaju tužbi, neizmirenih poreskih obaveza i sl, dok kad postoji d.o.o., jedino što može da se izgubi jeste ono što je u d.o.o.-u.

Pored toga, d.o.o. otvara brojne druge opcije u poslovanju, kao što je uvođenje investitora i drugih partnera u vlasništvo, lakši pristup raznim izvorima finansiranja, jednostavnije zapošljavanje i isplaćivanje zaposlenih i drugih saradnika, veći izbor opcija za tzv. exit, odnosno napuštanje i prodaju poslovanja i sl.

Ukratko, ozbiljnije poslovanje i/ili poslovanje većeg obima, nije realno (a ni pametno) da se sprovodi bez d.o.o.-a, čak i bez ulaženja u poreska pitanja.

Međutim, mi se danas bavimo upravo poreskim pitanjima, pa ćemo za potrebe daljeg razmatranja postaviti sledeće pretpostavke:

1. Osobu koja se bavi razvojem video-igara ćemo zvati Saša.
2. Saša ima ispod 40 godina, tako da u svim oblicima i primerima koje ćemo obrađivati neće potpadati pod godišnji porez na dohodak građana (koji se javlja kod godišnjih primanja koja su tri puta veća od prosečnih u Srbiji za datu godinu).
3. Nećemo razmatrati sive ili potpuno crne, tj. protivzakonite opcije.
4. Saša je poreski rezident Srbije, gde provodi više od 183 dana u jednoj godini, ima ličnu kartu i registrovano prebivalište.
5. Saša ima u 100% vlasništvu d.o.o. osnovan i registrovan u Srbiji.
6. D.o.o. ostvaruje prihode iz inostranstva od svoje igre, npr. preko Steam-a, App prodavnica, itd, a nema drugih izvora prihoda.
7. D.o.o. nema tzv. osnovnih sredstava u vidu računara, stolova, stolica i sl, niti troškova u vezi sa poslovnim prostorom.
8. Saša je u radnom odnosu u svom d.o.o.-u, na puno radno vreme.
9. Saša želi da dobija prihode od svoje igre na račun u Srbiji.

Cilj nam je da sav prihod koji se ostvari dovede do Saše uz što manje odliva u vidu poreza i doprinosa (koje ćemo skupa zvati dažbine), ali i drugih obaveznih troškova koji će u slučaju d.o.o.-a uvek uključivati troškove knjigovođe, koji je potreban za administriranje d.o.o.-om.

Nivo dažbina i troškova ćemo posmatrati kao efektivnu poresku stopu (effective tax rate, ETR) u odnosu na neto iznos koji stiže do Saše. Na primer, ETR od 30% podrazumeva da dažbine i drugi troškovi iznose 30% od neto iznosa, te da ako Saša želi da dobije 1 000 EUR na svoj lični račun, d.o.o. mora da primi 1 300 EUR prihoda.

Konačno, zarad sažetosti, nećemo uzimati u obzir eventualne dažbine koje mogu nastati u inostranstvu, kao što je npr. US withholding tax.

Svi oblici koje ćemo nadalje obrađivati će se odnositi na d.o.o., ali ćemo na različite načine postizati cilj, tj. da prihodi dođu do Saše.

U ovom primeru je određena redovna zarada za Sašu u okvirnom iznosu redovnih prihoda koje ima d.o.o., tako da d.o.o. ne ostvaruje značajan profit i da Saša ima redovan izvor ličnih prihoda.

U prethodne tabele možemo da vidimo sledeće:

• ETR koje vidimo su po pravilu dosta lošije od ETR koje smo razmatrali u prethodnom tekstu.
• Kako rastu prihodi (i Sašina plata), ETR opada, usled činjenice da prihodi rastu brže od stavki koje umanjuju godišnju dobit. Primera radi, dobit umanjuju dažbine koje Saša plati na svoju zaradu, trošak knjigovođe i trošak poreza na dobit d.o.o.-a. Dažbine rastu kako raste zarada, ali ne istom brzinom (što je posebno izraženo na višim iznosima zarade), dok su trošak knjigovođe i poreza na dobit d.o.o.-a u suštini fiksni.
• Shodno tome, sa višim iznosima prihoda ETR će nastaviti da opada do određenog nivoa, ali će tek na značajno višim iznosima prihoda (oko 25 000 EUR mesečno) da se približi stopama koje smo razmatrali u prethodnom tekstu.
• Međutim, treba istaći da već u Primeru 5 godišnji porez na dohodak postaje bitan činilac, iako u našem primeru Saša ima ispod 40 godina, pa koristi propisano oslobođenje. Ako bismo nastavili da povećavamo prihode, u jednom trenutku bismo došli do nivoa koji ipak podrazumeva godišnji porez, što bi dovelo do dodatnih poreskih troškova, odnosno više ETR.

Ovom obliku je Sašina redovna zarada određena u minimalnom iznosu, a dobit koju d.o.o. ostvari će isplatiti Saši u formi dividende.

Iz prethodne tabele možemo da vidimo sledeće:

• ETR u ovom obliku, iako još uvek nisu na nivou ETR iz prethodnog tekstu, jesu bolje od ETR iz prethodnog oblika, i to uprkos tome da sada imamo veći porez na dobit d.o.o.-a (jer moramo da imamo dobit da bismo isplatili dividendu) i porez na dividendu isplaćenu Saši. Naime, iako imamo sada dva značajna poreza, njihove kombinovane ETR su i dalje bolje od ETR koja je primenljiva na zarade (oko 60%).
• Još jedna pogodnost ovog oblika jeste činjenica da prihodi od dividendi nisu obuhvaćeni godišnjim porezom na dohodak, tako da je moguće dalje povećavati prihode bez dodatnih poreskih obaveza.

U ovom obliku Saša, takođe, prima minimalnu redovnu zaradu, ali prima jednom godišnje veću jednokratnu isplatu u formi bonusa, preko kojeg se skoro sav prihod koji ostvari d.o.o. prenosi na Sašu.

Iz prethodne tabele možemo da vidimo sledeće:

• Već od Primera 2 se vidi značajno poboljšanje u odnosu na Oblik 1, pa čak i malo poboljšanje u odnosu na Oblik 2 U ostalima primerima ovog oblika ETR nastavlja da pada kako rastu prihodi i godišnji bonus, pa se u Primerima 4 i 5 nalazimo u blizini prosečnih ETR iz prethodnog teksta.
• Ako bismo nastavili da povećavamo prihode i godišnji bonus, ETR bi nastavila da pada do okvirno 10%, na kom nivou bi se zaustavila. Ova tzv. degresivna poreska stopa je posledica pravila o tzv. najvišoj mesečnoj osnovici za doprinose, koja predviđaju da se na zarade preko određenog iznosa (oko 3 500 EUR neto) doprinosi plaćaju na deo do tog iznosa, ali ne i na ostatak. Efekat tog pravila može da se vidi i u tabeli iznad, u redu koji prikazuje dažbine na Sašin godišnji neto bonus, koje rastu značajno sporije od neto iznosa bonusa.
• Kao i u Obliku 1, i ovde nam je potencijalno bitan činilac godišnji porez na dohodak građana, koji u Primeru 5, a i kod većih prihoda, može da utiče na ETR.

Kada pogledamo sve tabele i oblike, možemo da zaključimo sledeće:

• Godišnji bonus iz Oblika 3 omogućava nesporno najniže ETR od samog početka, a dividende iz Oblika 2 zauzimaju drugo mesto po visinama ETR, dok Oblik 1 na prvi pogled deluje najmanje primamljivo. Međutim, obračun bi izgledao drugačije na višim nivoima prihoda (pa već i u okviru Primera 5.) kada bismo detaljno razmatrali i godišnji porez na dohodak, koji bi uticao na ETR u okviru Oblika 1 i 3, ali ne i u okviru Oblika 2.
• I pored toga, iako Oblik 3 deluje najprivlačnije, on nosi sa sobom druge potencijalne komplikacije. Isplata se vrši samo jednom godišnje, tako da ostatak godine Saša prima minimalnu zaradu. Ta jednokratna isplata će, takođe, uticati na obračun zarade u ostatku godine, npr. kada Saša koristi godišnji odmor, što komplikuje obračun i otežava planiranje. Takođe, isplata ovakvih godišnjih bonusa u okviru d.o.o.-a koji ima samo jednog vlasnika i zaposlenog može biti donekle rizična u slučaju poreske kontrole.
• Sa druge strane, i Oblik 1 i 2 obezbeđuju Saši redovne prihode koji se relativno lako planiraju i budžetiraju.
• Oblik 1 obezbeđuje Saši i visok iznos redovnih i predvidivih primanja, što može biti korisno kod ispunjavanja uslova za kredite, lizinge i slične finansijske proizvode koji Saši mogu zatrebati.
• Oblik 2 omogućava potpunu kontrolu nad učestalošću i visinom dividende, jer svaka isplata može da se podesi prema konkretnoj potrebi. Takođe, pošto u okviru ovog oblika d.o.o. ostvaruje finansijsku dobit, u nekim situacijama to, takođe, može biti od koristi, npr. ako d.o.o. traži bankarski kredit, finansiranje iz određenih fondova i sl.

Tabela u nastavku sadrži sažet pregled primenljivih ETR u pojedinačnim oblicima i primerima:

Sledeća tabela pojednostavljen pregled prednosti i mana pojedinačnih oblika:

Pošto smo u ovom tekst pomenuli nekoliko aspekata oporezivanja zarada, kao i godišnji porez na dohodak, u narednom blogu ćemo detaljnije razmotriti te teme, kao i različite oblike angažovanja članova tima, kroz ugovore o radu, o delu, autorske ugovore, itd.