ELI5 – Čemu služi završni račun, a čemu finansijski izveštaj?

Čast izuzecima koji ovu temu zatvore u prvih mesec dana godine, pa su posle mirni, ali većina firmi finansijske izveštaje završavaju i podnose poslednje nedelje/poslednjeg dana roka u tekućoj godini i to po pravilu unoseći izmene koje utiču na bilans uspeha do poslednjeg trenutka.

Za firme u našoj industriji, ceo ovaj postupak uglavnom vode i sprovode računovođe, a vlasnici se uključuju samo da provere P&L krajem godine i elektronski potpišu šta treba, a što većini vlasnika bude i previše uključivanja, prevashodno jer postupak tog potpisivanja nije baš uvek najelegantnije sproveden.

Uprkos tome što se radi o redovnoj stavci u poslovanju, kod većine manjih i srednjih timova u našoj industriji postoji određena zbunjenost u pogledu značenja ove raznolike terminologije koju sam (namerno i liberalno) natrpao u prva dva pasusa.

Shodno tome, cilj ovog pisanija je da proba da pomogne u razjašnjavanju ove teme, kako bi timovi bili upućeniji u to šta se tačno dešava iza kulisa računovodstvenih programa i portala APR-a gde se izveštaji podnose. Iako ne smatram da je neophodno, pa ni moguće, da svaki član svakog tima savršeno barata terminima u vezi sa ovom temom, mislim da je korisno da da postoji barem osnovno razumevanje uobičajene terminologije.

• Šta je završni račun?

Strogo pravno-formalno, rekao bih da nije ništa. Završni račun je sada već zastareo termin koji je po svemu sudeći bio u upotrebi u nešto starijim verzijama propisa i literature koji se bave i uređuju finansijsko izveštavanje.Trenutno primenljiv Zakon o računovodstvu govori isključivo o finansijskim izveštajima, verovatno jer je ovaj termin usaglašeniji sa stranom terminologijom, a i jer zvuči manje soc-realistički (slično kao što se reč preduzeće i dalje koristi, iako primenljiv zakon govori o privrednim društvima. Reč firma, sa druge strane, je neuništiva). Dakle, za potrebe ovog razmatranja, možemo “završni račun” poistovetiti sa “finansijski izveštaj” i koristiti samo taj noviji termin, da bismo bili totalno moderni.   

• Šta je finansijski izveštaj?

Zakonska definicija je, kao i većina takvih definicija, pomalo rogobatna, ali se može svesti na to da je finansijski izveštaj pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja jedne firme za jednu poslovnu godinu. 

Ovaj izveštaj se priprema po pravilu jednom godišnje, za prethodnu godinu u toku tekuće godine, a rok za njegovo podnošenje je kraj meseca marta (za firme kojima poslovna godina odgovara kalendarskoj, što je većina firma u našoj industriji). Dakle, uzmu se sve transakcije, nabavke, prodaje, prilivi, odlivi i sl. iz jedne godine, koje su računovođe evidentirale (“knjižile”) u svom računovodstvenom softveru na osnovu podataka koje su im dali vlasnici i članovi timova i ti podaci se upakuju u određen propisan format.

Za većinu firmi u našoj industriji, finansijski izveštaj ima dva elementa, i to bilans stanja i bilans uspeha. Neke firme podnose i  tzv. napomene, kao i statistički izveštaj, ali nećemo ovde o njima. Ovaj paket dokumenata se na engleskom po pravilu označava sa terminima financial report, annual financial statement, statutory financial report/statement ili nešto tome slično. Suština je da, jednom kada je ovaj paket podnet u skladu sa odgovarajućom procedurom, on smatra zvaničnim izveštajem o finansijskom stanju firme i kao takav je javno dostupan na sajtu APR-a. 

Dakle, ako vam neko traži vaše finansijske izveštaje/financial statements za bilo koje svrhe (potencijalni investitor, publisher, za prijavu na fond i sl.) možete im poslati ove dokumente, preuzete sa sajta APR-a (postoje samo na srpskom doduše). Iz ovog dokumenta, zainteresovane strane mogu da vide kako posluje vaša firma, okvirnu vrednost imovine firme (doduše, po onome kako je ta firma vrednuje), koliki su bili prihodi i rashodi, da li postoji profit i sl.

• Šta je bilans uspeha?

Za ovo ne moramo da posežemo za zakonskom definicijom, jer se radi o dokumentu koji će po pravilu biti razumljiv svakom ko pregleda njegov sadržaj. Ukratko, bilans uspeha (ili BU, kako se nekad naziva) sadrži podatke o prihodima, rashodima i tzv. rezultatu poslovanja – o dobiti (profitu) ili gubitku. Za većinu firmi u našoj industriji, ovo je najzanimljiviji deo finansijskog izveštaja jer pokazuje, barem načelno, kako firmi ide, da li pravi pare ili gubi pare. Upravo zato se vlasnici najviše bave ovim izveštajem, naročito jer od podataka u njemu zavisi i porez na dobit koji će firma plaćati (o tome ćemo nešto više za koji mesec).

Međutim, u širem kontekstu finansijskog izveštavanja, BU je samo deo priče, i to ne čak nužno ni najvažniji deo, jer on ne govori ništa o imovini kojom firma raspolaže, o kešu koji firma ima, a čak ni ne pruža uvek dovoljno podataka o pravoj profitabilnosti firme. 

Kada je u pitanju imovina, podaci o vrednosti imovine se mogu videti u bilansu stanja (BS), koji predstavlja drugi osnovni deo finansijskog izveštaja, kao i osnovni podaci o kešu sa kojim firma raspolaže na poslednji dan godine. Kao i kod BU, ni BS ne pruža dovoljno podataka za sve svrhe, iz kog razloga firme često vode paralelne evidencije za potrebe rukovodstva i vlasnika, tzv. “management reporting”, što nas dovodi i do poslednje stavke o kojoj ćemo pričati.

• Šta je P&L?

Najjednostavnije rečeno, P&L ili profit & loss statement je bilans uspeha, odnosno to je samo uobičajen engleski naziv za BU, dok se BS prevodi kao balance sheet. Međutim, termin P&L se često koristi i za interne, paralelne evidencije koje se vode u okviru firme za potrebe rukovodstva, tj. prethodno pomenuti “management reporting” koji pruža više detalja od izveštaja koji se prave za potrebe ispunjavanja zakonskih uslova (kao što je BS). Management reporting izveštaji mogu da sadrže svašta, od pregleda tekuće profitabilnosti na nivou projekta ili proizvoda, do nedeljnih “cash flow” izveštaja, pa i sve drugo što je potrebno rukovodstvu da ima odgovarajući uvid u finansijsko stanje firme (na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou), neretko i na engleskom ili drugom stranom jeziku.

Ovime smo pokrili manje više sve osnovne termine kojima se ljudi razbacuju u prva tri meseca svake godine. U nastavku je par predloga o tome šta može da se uradi sa ovim novostečenim znanjem:

1. Razmotriti uvođenje nekog strukturiranog oblika “management reporting”, paralelno sa računovodstvenim praćenjem. Da li će to da bude samo “cash flow izveštaj”, P&L pregled profitabilnosti po projektima ili veći paket izveštavanja (npr. pun operativni P&L, “cash flow” izveštaj, budžet i forecast prihoda) zavisi od potreba, ali svaki od ovih izveštaja daje uvid u poslovanje firme koji se ne vidi ili se slabije vidi u godišnjem izveštavanju kroz finansijski izveštaj. 
2. Razmotriti pravljenje periodičnih “mini” finansijskih izveštaja (npr. na polugodišnjoj osnovi ili kvartalno), u formi bruto bilansa sa obračunatim rezultatom perioda, a na osnovu računovodstvenih podataka. Ovakvi izveštaji čak i pored izveštaja iz prethodne tačke pružaju koristan uvid u tekuće poslovanje i mogu preduprediti iznenađenja do kojih može da dođe kada se finansijski izveštaji pogledaju samo jednom i to na kraju godine. O ovoj i prethodnoj stavci možete popričati sa vašim friendly neighborhood finansijskim savetnikom ili računovođom.
3. Otvoriti pitanje godišnjeg rezultata firme na vreme, idealno pre isteka kalendarske godine, jer nikome nije u interesu da se to ostavi za kraj marta. 🙂

Kad se približi jun mesec, pričaćemo detaljnije o načinu utvrđivanja poreza na dobit, odnosu između poreskog i finansijskog rezultata, efektivnoj poreskoj stopi i nekim poreskim podsticajima.