Autori uzvraćaju udarac veštačkoj inteligenciji
Antagonizam autorske zajednice prema veštačkoj inteligenciji (VT) je u porastu – počevši od neformalnog bojkota autora protiv sadržaja stvorenog putem VT, ovo protivljenje je eskaliralo u desetine individualnih i kolektivnih tužbi podnetih u SAD.
U međuvremenu, autori ne miruju već počinju da se oslanjaju na alate koji direktno „kontaminiraju“ i zbunjuju sisteme VT, kao što su Glaze, Nightshade i Kudurru. Nightshade, na primer, izaziva nepodudaranje slika sa tekstualnim uputstvima, zbunjujući tako VT da upari, na primer, instrukciju „automobil“ sa slikom krave. „Možete zamisliti Nightshade kao dodavanje male pilule otrova unutar umetničkog dela na takav način da pokušava da zbuni model treniranja sa onim što je zapravo na slici“, navodi Zhao, vođa istraživačkog tima koji je napravio alat. Radeći po istom principu, Glaze modifikuje piksele u autorskom delu tako da veštačka inteligencija ne može da proizvede dela u stilu određenog umetnika, dok Kudurru prati IP adrese sa kojih se pristupa autorskim delima kako bi ih blokirao ili poslao neželjeni sadržaj (kao što je srednji prst).
Sve u svemu, ovi digitalni alati omogućavaju autoru da poremeti buduću VT „trovanjem“ autorskih dela koja mogu biti uključena u setove podataka za treniranje. Napadi „trovanja“ manipulišu podacima obuke kako bi uveli neočekivano ponašanje u modele mašinskog učenja tokom treninga. Kao takvi, oni neće pomoći autorima da vrate i „oduče“ postojeće modele VT koji su već́ obradili veliku količinu sadržaja, ali bi mogli da se „kontaminiraju” i razbiju budući modeli do te mere da VT kompanije budu prinuđene ili da prekinu treniranje na predmetnim delima ili da zatraže dozvolu od autora za obradu podataka.
Gore navedeni alati pojavljuju se u trenutku kada se rasprava o korišćenju autorskih dela u svrhu treniranja intenzivira između dve suprotstavljene strane — sa jedne strane programera i provajdera koji se oslanjaju na „fair use“ ili drugi pravni osnov za obuku alata VT na ogromnoj količini materijala u režimu autorskopravne zaštite bez saglasnosti autora, a sa druge strane autora koji tvrde da je za takvu upotrebu potrebno trostruko C (Consent, Credit, Compensation). Pri tome, čini se da autori nisu sasvim usamljeni u svojoj poziciji. Na primer, izvršni direktor Stability AI, Ed Newton-Rex, nedavno je podneo ostavku zbog stava kompanije da je prihvatljivo koristiti umetnička dela u svrhe obuke bez dozvole umetnika. On je za BBC rekao da misli da je „eksploatatorski” da programeri VT koriste kreativni rad bez pristanka: „Etički, moralno, i globalno, nadam se da ćemo svi usvojiti ovaj pristup da kažemo: ‘trebate da dobijete dozvolu da uradite ovo od ljudi koji su to stvorili, inače, to nije u redu”, rekao je on.
Upotreba autorskih dela u svrhu treniranja, stoga, ostaje jedno od ključnih pitanja u dosadašnjoj raspravi intelektualne svojine protiv veštačke inteligencije. Dok čekamo prve odluke američkih sudova koji bi konačno trebalo da razjasne da li je korišćenje autorskih dela u svrhu obuke dozvoljeno u SAD po principu „fair use“, u Evropi još uvek nema naznaka kako će se ovo pitanje rešavati u praksi. Čini se da bi evropske zemlje mogle završiti sa veoma fragmentiranim pristupom, jer određene zemlje (kao što je Francuska) razmatraju pristup koji je veoma “prijateljski” nastrojen prema autorima i koji zahteva od kompanija koje razvijaju VT da zatraže prethodnu saglasnost, navedu poimence sve pojedinačne autore i plaćaju pravičnu naknadu za dela koja se koriste u svrhe obuke, za razliku od trenutnog izuzetka koji se odnosi na „rudarenje teksta i podataka“ uvedenog Direktivom o jedinstvenom digitalnom tržištu EU koji dozvoljava „struganje“ autorskih dela za određene svrhe.
Napredak VT postavlja pitanja o etičkoj upotrebi autorskih dela prilikom razvijanja same tehnologije naglašavajući potrebu za uravnoteženim i sveobuhvatnim pravnim okvirom.
Andrea Radonjanin, PhD, Partner
Nikola Dragić, Associate